Opis: Prilog, koji je objavila Zorica Baštovanov ( "ot" Cickovi'... )...
Vraćam se ja iz nabavke kad tačno pred Valorom (prodavnica pića za one koji nisu Miloševčani) srećem komšiju Vladicu koji vozi kombajn za silažu koji je mnogo manji i od Zmaja a tek spram ovih savremenih je kao igračka. Nekim čudnim putevima asocijacije setim se davnih avgustovskih dana i pokojnog deda Lale Radujkovog.
Na mestu pomenute prodavnice nekad je bila deda Lalina zanatska radionica. Plac do ulice je bio prazan a tek na brazdi bila je zgrada koja je na jednoj polovini imala veliku drvenu kapiju.
U toj šupi je čitavu godinu čekao treš (lokalni naziv za vršilicu), da tokom dve avgustovske nedelje obavi vršidbu semenjače (detelina koja je cvetala i donela seme).
Tih dana u ulici je bilo vanredno stanje. Iz čitavog sela dovozili su "vozove" semenjače i strpljivo čekali svoj red za vršidbu. Bilo je zanimljivo gledati kako isprežu konje i odvode ih kući dok ljudi ostaju nekad i da prenoće uz svoj "voz". Kad bi stigli na red svi prisutni su pomagali da se "voz" uvuče u avliju do vršilice.
Ovaj posao bio je noćna mora svake žene iz komšiluka. Vršilica je proizvodila neograničene količine sitne prašine koja se uvlačila u kuće. Krečenje se planiralo za "kad deda Lala ovrši semenjaču". Ali najgore je bilo sušenje veša jer u to vreme veš se sušio na suncu a mašine za taj posao su još živele u filmovima o budućnosti. Zato se veš na sušenje nosio kod rodbine ili prijatelja u udaljenijim sokacima. Tek vidiš nekog na biciklu sa putnom torbom okačenom na korman.
Deda Lala je odavno pokojni, treš je u Muzeju Žeravica, semenjača se ovrši na njivi kombajnom sličnim onom što me i asocirao na sve ovo...
Ostalo je samo da se ovako sredinom avgusta setimo deda Lale, buke, prašine i pomislimo da su to bila "dobra stara vremena".
| Copyright © Dragan Belic - |  |
- All right reserved |
| Vaš mâli prilog, "mlogo" znači, a u cilju "dâljnjog, svakodnevnog izlaženja" ovog sajta !!! |  |
| Link sponzora |
Link sponzora |
