Opis: Nastavak
......... I tako, 15.okt. '71. god., ZAVRŠI se turistička sezona, LALA "OSTADE" U BEČIĆE, a ALEKSA se VRATIO kući.
Kako sam stig'o kući, pit'o sam Lazu Krku, direktora ugostiteljskog preduzeće Zvezda iz Novog Miloševa - ima li za mene poso. On je počo nešto da "vrpča", te ovo te ono, biće uskoro, ...... itd.
Svatio sam, šta je problem VOJSKA.
Onda su firme i ustanove izbegavale da prime radnike ( muškarce) pre vojske, jer su morali da "čuvadu" radno mesto radniku - povratniku.
I tako ja odustanem od TRAŽENJA RADNOG MESTA, i ček'o sam poziv za vojsku.
..... I tako, posle deset meseci čekanja, JA ODEM U VOJSKU. ( Verovatno ste čitali )
Kad sam stig'o u vojsku, u mojoj vojnoj jedinici (VOD), po PS, bilo je ČETRDESET (40) vojnika. To je bilo za vreme Jugoslavije, tako da nas je bilo sa sviju strana.
Sastav narodnosti je sledeći: DESETORO iz Bosne, DESETAK iz centralne Srbije, DESETAK iz Srema i Bačke, a DESETAK iz Banata.!!!
Znači iz VOJVODINE bilo nas je DVADESETAK.
Svi mi VOJVOĐANI imamo neke svoje naglaske - reči, ... itd, tako da mnogi SVE VOJVOĐANE zovu LALE.
Eee, sad je pitanje, svih pitanja: ZAŠTO JE I ZBOG RADI ČEGA, moj komandir čete, (samo) MENE nazvo LALOM.
Ponovo naglašavam, bilo nas DVADESET VOJVOĐANA.
BANAĆANI I BAČVANI, imaju specifične naglaske, dok SREMCI imadu "normalan" naglasak(????????).
Evo ponovo pitam banaćane, a POSEBNO MILOŠEVČANE:
- Zbog čega i zašto je, komandir MENE nazvo LALOM.
Što, to ja "štrčim" pa me zovu LALA.
Završetkom vojnog roka, ( opet) je LALA - OST'O (sad) u Bileći, a u Miloševo doš'o Aleksa.
"Lepo beše, al' kratko trajaše", samo TRI MESECA (15.11.73 - 15.02."74) , ALESA dođe u Kučevo i ovog puta, za vjeki - vjekova, OSTADE L A L A!!!
Pozdrav.
Copyright © Dragan Belic - | - All right reserved |
Vaš mâli prilog, "mlogo" znači, a u cilju "dâljnjog, svakodnevnog izlaženja" ovog sajta !!! |
Link sponzora |
Link sponzora |